



Мото крос Теодорина опсесија
Мото крос као једна од дисциплина мото спорта, важи за физички захтеван спорт и махом је карактеристична за мушкарце. Но, свако правило има изузетак, а за исти се потрудила Теодора Радојчић из Руме, ученица Основне школе Вељко Дугошевић. И док њени другари по завршеном шестом разреду, летњи распуст користе на разне начине, Теодора са нестрпљењм чека сваки такмичарски викенд како би уживала у опсесији званој мото крос.
-Прошле године сам почела да возим рекреативно мото крос мотор, а по узору на татиног пријатеља Золтана Молнара Бочкора.Редовно и вредно тренирам и учим што на мотору, радим на физичкој спремности и у наредном периоду ћу показати свој таленат љубав, надареност и витештво међу мушкарцима.За сада имам две истинске љубави мото крос и КТМ – јасна је Теодора.
Од ове године Теодора је члан клуба Примото и уредно учествује од старта сезоне на Отвореном шампионату Србије у мото кросу. Између трка уредно тренира под будним оком Рајка Ивановића и наравно оца.
-Ове године почела сам да активно учествујем у шампионату и возим за клуб Примото на челу са Виктором,с тим што се око мојих тренинга залаже господин Рајко Ивановић, који прати доста мојих тренинга и трка.Такође велика помоћ и подршка ми је отац, који ме верно прати и улаже време и новац у мој напредак – слови ученица Основне школе.
Минулог викенда одржана је трка на стази Јељен изнад Чачка, а Теодорини утисци са исте су.
- Што се тиче саме организације трке, безбедности, бројних представника средстава јавног информисања, уређености и уложених напора у сређивању стазе,заиста сам презадовољна и захвална организаторима.Дошла сам у Чачак четри дана пре трке, али време није дозволило да тренирам, како бих се увозла и упознала стазу.Генерално сам задовољна,у првој трци сам одлично стартовала добру позицију заузела, али ме у току трке мучило превише блата и сметња возача „мање“ класе.Знам да могу боље што сам и показала у Светозар Милетићу освајањем трећег места.
То што су мушкарци око мене, мене не брине јер имам велико самопоуздање и подршку.Криво ми је што нисам могла да покажем на Јељену своје способности до краја – речи су Теодоре Радојчић.
